The SPIRITUALNOST Diaries
The SPIRITUALNOST Diaries
Blog Article
Its origins are traced again Countless several years towards the Upanishads, a collection of yogic texts courting from about 800 BC to four hundred advert. While the phrase “yoga” was initially stated within the Rigveda, but The 1st time it had been utilised with its present day indicating is within the Katha Upanishad. This historical spiritual textual content was prepared sometime between the fifth and third century BCE.
hovnu vlast nad svetom (up. Zevs — Tifon). Pobeda boga obezbeđuje i napredak zemlje. Možemo pretpostaviti da je mit, pre »folklorizacije«, »vladavinu zmaja« prikazivao kao interval »haosa«, koji dovodi u opasnost exact izvore života (Zmaj podjednako simbolizuje i »delatnu moć« i mračnu silu kao što su suša, ukidanje pravila i smrt.)
Kasnije, on putuje na jug, i neko vreme nastanjuje se u Sihemu; on zatim vodi svoie karavane između Palestine i Egipta (Knjiga postanja, 13 .* one—three). Priča o Avramu i doživljajima njegovog sina Isaka, i njegovih unuka Jakova i Josifa, prikazuje takozvani period of time Rodozačetnika. Dosta dugo, kritika je smatrala da su Rodozačetnici legendarni likovi. Ali već pola veka, zahvaljujući pre svega arheološkim otkrićima, neki su autori skloni da bar delimično prihvate istoričnost tradicija o Rodozačetnicima. To, naravno, ne znači da poglavlja 11—50 iz Knjige postanja predstavljaju »istorijske dokumente«. Što se tiče našeg zadatka, važno je znati da li su Apiru, preci Hebreja, bili uzgajivači magaraca i karavanski trgovci,thirteen ili su bili pastiri sitne stoke skloni tome da se negde stalno na12 Ovde i u svim drugim već navedenim delovima, »Jehova« je, očigledno, anahronizaim, pošto će ovo ime tek kasnije biti otkriveno Moj siju. [Kada je reč o Avramu i njegovim potomcima, ovde je preuzet termin rodozačetnici koji je predložio i uveo E. Verber (Povijest svjetske književnosti, Mladost, Zagreb 1982) budući da je termin patrijarsi sada previše obeležen značenjem koje ima u sikladu s postojećom hrišćanskom crkvenom hijerarhijom (prim. prev.)]. 13 Što podržava Olbrajt (Albright) u više svojih radova; na kraju videti i Yahveh and the Goods of Canaan, sixty two—sixty four i svuda.
— ali se obred u suštini tiče mističnog preporoda vrhovnog vladara (§ 74). Još jedan ceremonijalni sistem je, mada neobavezno, bio povezan sa žrtvovanjem some: to je agnićajana (agnicavana), »slaganje (opeka za žrtvenik) vatre«. Tekstovi jasno kažu da je »ranije« ubijano pet žrtava, među njima i jedan muškarac. Njihove glave su zatim bivale uzidane u prvi sloj opeka. Pripreme su trajale godinu dana. Žrtvenik, sagrađen od 10.800 opeka složenih u pet slojeva, ponekad je bio u obliku neke ptice, kao simbol mističnog uspenja prinosioca žrtve na nebo. Agnićajana je dala mesta kosmogonijskim spekulacijama koje su imale presudnu važnost za indijsku misao. Žrtvenim ubijanjem nekog muškarca ponavljano je Prađapatino samožrtvovanje, a građenje žrtvenika je simbolizovalo stvaranje univerzuma (§ 75).
Reč je o poslednjoj etapi desakralizacije. Proces je od izuzetnog značaja za istoričara religija: on u stvari pokazuje savršeno prerušavanje »svetog«, tačnije, njegovo poistovećivanje s »profanim«. *
U Anadoliji smo od sedmog milenijuma pa sve do učvršćivanja hrišćanstva uočili začuđujući religiozni kontinuitet. »Nema, u stvari, uverljivog objašnjenja kontinuiteta između nezgrapnih statueta nekog muškog božanstva uspravljenog na biku, kakve su, primerice, pronađene u sloju VI (oko ~ 6000) Ćatala Hijika, zatim, predstave bogova oluje iz hititske epohe, i kipa Jupitera Dolihejca koga su obožavali vojnici rimskih legija: isti je slučaj i sa boginjom s leopardima iz Čatal Hijika, hititskom boginjom Hepat i Kibelom iz klasične epohe.«one Bar delimično, ovaj kontinuitet je posledica začuđujuće sklonosti k religioznom sinkretizmu. Indoevropski narod, koji je u modernoj istoriografiji označen imenom Hititi, vladao je Anadolijom tokom II milenijuma (Staro kraljevstvo ~ 1740—1460, i Carstvo otprilike ~ 1460 do ~ 1200). Pokorivši loathe — najstariju anadolsku populaciju čiji se jezik zna — ariofonski osvajači su pokrenuli proces simbioze kultura koji je nastavljen dugo posle propasti njihovih religioznih tvorevina.
Sudeći na osnovu etnografskih parelela, ovaj religiozni kompleks, mogao je da postoji naporedo sa verovanjima u Natprirodna bića i Gospodare životinja. Stvarno ne vidimo zbog čega predstava o mitskim precima ne bi činila deo religioznog sistema paleolitskih ljudi: ona je u skladu s mitologijom o postanju sveta, divljači, čoveka, smrti — što je svojstveno lovačkim civilizacijama. S druge strane, reč je o jednoj univerzalno rasprostranjenoj religioznoj predstavi, koja je i mitološki podsticajna, jer se održala u svim — pa i u složenijim religijama [izuzev hinajana (hinayana) budizma]. Događa se da se neka arhaična religiozna ideja neočekivano razvije tokom nekih perioda usled određenih posebnih okolnosti. Ako je tačno da ideja o mitskom pretku i kult predaka preovlađuju u evropskom mezolitu, verovatno je, kao što to misli Maringer (nav. delo, str. 183), da se značaj ovog religioznog kompleksa objašnjava sećanjem na ledeno doba kada su daleki preci živeli u nekoj vrsti »lovačkog raja«. I stvarno, Australijanci smatraju da su njihovi mitski 0 M. Eliade, Les Religions australiennes (1972), str. 100 i dalje. Vidimo da po verovanju Australijanaca predak istovremeno egzistira u svom »mističnom telu«, tjurungi, i u čoveku u kojem se reinkarnirao. Treba dodati da on osim toga postoji i pod zemljom u obliku »deteta duha« (isto, str. 60). Podsetimo da Australijanci, isto kao i neka južnoamerička plemena, veruju da su se njihovi mitski preci preobrazili u zvezde, ili da su se popeli na Nebo kako bi se nastanili na Suncu i na zvezdama.
Moguće je, međutim, utvrditi vrlo značajan kontinuitet između dve vokacije: »šamanske« i apolonske. Smatra se da šamani pronalaze ono što je sakriveno i da znaju budućnost; vizije, Apolonov prvenstveni dar, daruju vernicima boga te iste opsene. Sasvim kao u nekim sibirskim šamanskim tradicijama, »vizije« koje dodeljuje Apolon razvijaju um i navode na meditiranje; najzad, just one dovode do »mudrosti«. Valter Oto (Walter Otto) keyćuje da je sticanje okultnih znanja »uvek povezano s nekim zanosom duha« 21 a to je posebno tačno za šamanski zanos. Ovo objašnjava i vrhunski značaj koji muzika i poezija imaju u obe tradicije. Šamani pripremaju svoj zanos pevajući i udarajući u bubanj; najstarija srednjoazijska i polinezijska epska poezija je za uzor imala doživljaje šamana tokom njihovih ekstatičkih putovanja. Osnovni Apolonov atribut je lira; svirajući, on ushićuje bogove, divlje životinje, pa čak i kamenje (Euripid, Alkest, 579 i dalje; Apolon sa Rodosa, I, 740). Luk, drugi Apolonov atribut, takođe predstavlja deo šamanske opreme, ali njegova obredna upotreba nadilazi sferu šamanizma; simbolika luka je raširena posvuda. Apolon je »onaj koji udara izdaleka«: isti se epitet, međutim, primenjuje i za Ramu, Budu, i druge mitske junake i likove. Ali grčki duh je sjajno revalorizovao ovu staru temu, kao što je preobrazio i šamanske tehnike i simboliku.
This Hatha yoga observe encourages physical healing. The poses are structured to deliver Secure and dependable Main openings by releasing tensions in the deepest layers of Your system. We make use of props to support the body in exact alignments to launch rigidity along the backbone.
»Pili smo somu«, čitamo u jednoj čuvenoj himni (VIII, forty eight), »postali smo besmrtni; stigavši u svetio, pronašli smo Bogove. Ko nam sada od smrtnika može iskazati nepoštovanje ili naneti zlo, o besmrtni?« (strofa three). Soma se preklinje da produži »naše vreme života«; jer ona je »čuvar našeg tela« a »pred njom beže nemoći, bolesti« [prev. na fr. L. Renu (Renou)]. Soma podstiče misao, oživljava hrabrost ratnika, povećava polnu snagu, leči bolesti. Kada je zajedno piju sveštenici i bogovi, ona približava Zemlju Nebu, krepi i produžava život, obezbeđuje plodnost. U stvari, ekstatičko iskustvo istovremeno otkriva punoću života, smisao bezgranične slobode, ovladavanje neslućenim fizičkim i psihičkim moćima. Otuda osećanje zajedništva s bogovima, odnosno, pripadanje božanskom svetu, uverenost u »ne-smrt«, odnosno, na prvom mestu, u potpuni život produžen u beskraj. Ko govori u slavnoj himni X, 119, lavatory ili čovek u zanosu koji je upravo popio sveti napitak? »Pet forty two U tekstovima Jađurveda često se pominje žrtvovanje Some od strane bogova; jedino je Mitra odbio da u tome učestvuje, ali su na kraju i njega uspeli da ubede. EZOTERIJA U toj se epizodi mogu prepoznati tragovi izvornog mita: reč je o stvaranju napitka »za postizanje besmrtnosti« putem žrtvovanja nekog prvobitnog Bića. To prvo ubistvo koje su izvršili bogovi beskrajno je ponavljano obrednim ceđenjem biljke soma.
Još je čudnija i za istoriju mazdaizma još značajnija Mihr Jašt (Jašt 10), dugačka himna u čast Mitre. »Kada sam stvorio Mitru na širokim pašnjacima, izjavljuje Ahura Mazda, načinio sam ga podjednako dostojnim poštovanja i smernosti kao što sam to ja« (Jašt ten : one). Drugim recima, sva veličina, moć i kreativnost Mitre delo su Mudrog Gospoda. U ovom prologu prepoznajemo napor mazdijanske teologije da nanovo potvrdi svemoć jednog jedinog Vrhovnog Boga. U stvari, Mihr Jašt t>ripoveda i opravdava uzdizanje Mitre do visine na kojoj je bio pre Zaratustrine reforme. Kada se, na kraju himne, dva boga nađu sjedinjena, autor koristi formulaciju Mitra—Ahura (Jašt 10 : a hundred forty five) dajući tako repliku na dobro poznati vedski binom Mitra— Varuna.
I pored simbioze s bezbrojnim prehelenskim tradicijama, ariofonski osvajači uspeli su da nametnu svoj panteon i da očuvaju svoj osobeni »riligiozni stil« (up. poglavlje X—XI).
Indrina borba poslužila je kao uzor za borbe koje su Arijci morali voditi protiv dasjua (koji su se takođe zvali i vritani). »Onaj koji pobeđuje u nekoj borbi, taj uistinu ubija Vritru« (Maitrajani-Samhita, II, I, 3). Borba između Indre i Vritre je u staro doba verovatno predstavljala mitsko-obredni situation praznovanja Nove godine, koje je obezbeđivalo obnavljanje sveta.38 Taj bathroom je istovremeno i neumorni pobednik, demijurg, i epifanija orgijastičkih sila i univerzalne plodnosti, zato što žestina stvara, uvećava i obnavlja život. Ali indijska misao će ovaj mit vrlo rano upotrebiti kao prikaz božanskog dvojedinstva i, prema tome, kao primer hermeneutike koja teži da razotkrije konačnu realnost.
Budući da su oba pojma po definiciji i sadržajno bliska, teško ih je razlikovati. U širem smislu, svaki ezoterizam uključuje i okultizam, odnosno pojam ezoterija je sadržajno obuhvatniji.
Report this page